Manastir Tumane, poznat kao "Đerdapski Ostrog", postao je epicentar vere i isceljenja, privlačeći hiljade vernika iz regiona, pa i sveta. Ipak, fokus javnosti često ostaje na samom manastiru i relikvijama Svetog Zosima i Svetog Jakova. Prava snaga i tajna manastira leži u njegovom izvornom monaškom pozivu i mestu gde je, prema legendi i istorijskim činjenicama, Sveti Zosim Tumanski zaista živeo i podvizavao se: Isposnici. Ovo mesto, koje je bilo utočište za ruske monahe isposnike nakon Oktobarske revolucije, nosi ključ za razumevanje neverovatne duhovne energije Tumana. Priča o Zosimu je više od legende o lovu; to je priča o surovom isposništvu i neobičnim posetama, o kojima crkveni zapisi nerado govore.

Isposnička Ćelija: Mesto gde Sveti Zosim nije hteo da Izađe

Sveti Zosim, isposnik i iscelitelj, nije boravio u udobnom konaku, već u pećini u neposrednoj blizini manastira. Ta Isposnička Ćelija je zapravo glavna tačka čuda jer svedoči o njegovom asketskom životu. Legenda kaže da ga je nenamerno ranio Miloš Obilić, loveći u šumi. Zosim je, i umirući, oprostio i tražio od Obilića da na tom mestu podigne "tuman", što znači "veliki, neizvestan". Istinita i manje poznata činjenica je da se isposnica sastoji od dve prostorije, a u njoj se nalazila mala pećinska crkva, što ukazuje na to da je ovo mesto bilo aktivni duhovni centar i pre izgradnje današnjeg manastira. Monasi su verovali da samo težak podvig u isposnici donosi pravu snagu molitve i time omogućava isceljenje.

Rusi i Zosimova Tajna: Zašto su napustili Sibir i došli na Đerdap

Nakon boljševičke revolucije, talas ruskih monaha, isposnika i intelektualaca slio se u Srbiju. Mnogi od njih su prepoznali posebnu duhovnu energiju manastira Tumane i, po uzoru na Zosima, nastanili se upravo u pećinama i isposnicama Đerdapa. Zabeleženo je da su Rusi doneli neobična i stroga pravila isposništva, praktikujući molitvena pravila duža nego što je to bio običaj u srpskim manastirima. Ruski monah, otac Tadej Vitovnički, takođe je bio deo te duhovne struje. Upravo su ti Rusi pomogli u očuvanju i obnavljanju kulta Svetog Zosima i njegove isposnice, šireći glas o čudu na Istok. Oni su Tumane videli kao duhovni bedem i nastavak sibirskog isposništva, ali na sunčanijoj zemlji.

Put do isceljenja: Kako se u Tumane donosi "tuman"

Pored čudotvornih moštiju, vernici u Tumane često dolaze sa ličnim "tumanom" – velikom nevoljom, dilemom ili bolešću. Najveća tajna Tumanesa nije samo u čudu, već u koncentraciji molitve na samom mestu Zosimovog podviga – Isposničkoj Ćeliji. Mnogi vernici i dalje slede drevni običaj da prvo posete isposnicu, pa tek onda sam manastir, verujući da je tamo snaga molitve najčistija. Isposnica se nalazi usred šume, do nje se stiže strmom stazom, i ta težina puta i asketska atmosfera su deo rituala: da bi se dobilo čudo, potrebno je uložiti duhovni napor.