Malo ko zna da je jedna od najvoljenijih srpskih pesnikinja, Desanka Maksimović, nalazila inspiraciju u tišini šuma Bukulje, planine iznad Aranđelovca. Dok čitamo njene stihove prepune blagosti, prirode i duhovnog mira, lako je zamisliti kako je, kao devojčice iz Brankovine, čuvala ovce upravo na padinama ove planine.

Bukulja kao utočište i izvor inspiracije

U periodima kada nije bila za katedrom ili u književnim krugovima Beograda, Desanka se povlačila u prirodu. Planina Bukulja, sa svojom gustom bukovom šumom i izvorima, bila je mesto gde se vraćala sebi. Nije bila retkost da lokalni meštani kažu da su je viđali kako sedi na panju i zapisuje stihove dok sunce zalazi iza Oplenca.

Brankovina, Bukulja i Aranđelovac – trougao duše Desanke Maksimović

Iako je rođena u Brankovini, Desanka je tokom svog života često boravila u Aranđelovcu, gde je dolazila na odmor, ali i da se skloni od gradske buke. Planina Bukulja joj je bila bliska ne samo fizički, već i emotivno. O tome svedoče i njeni zapisi iz dnevnika u kojima piše o "mirisu zemlje posle kiše" i "neobičnoj tišini koju samo šuma ume da pruži".

Turistički potencijal zaboravljene inspiracije

Danas, dok Bukulja privlači planinare i ljubitelje prirode, malo se zna o njenoj vezi sa Desankom Maksimović. Ovo mesto zaslužuje da bude uključeno u kulturne i književne rute Srbije. Zamislite stazu inspiracije koja vodi do vidikovca, uz stihove Desankine poezije postavljene duž šumskih staza. To bi bila ne samo oda pesnikinji, već i prilika da nova generacija otkrije gde nastaje prava umetnost.

Kad priroda piše stihove

Desanka je umela da sluša prirodu, da oseti zvuk vetra i miris ćutanja. U vremenu kada svi žurimo, planina Bukulja može biti podsetnik na vrednosti koje je ona negovala: tišinu, blagost, skromnost i ljubav prema domovini.