Mnogi znaju za atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine, ali malo ko zna pravu priču o onima koji su stajali iza zavese. Tajna organizacija "Ujedinjenje ili smrt", poznatija kao Crna ruka, bila je mnogo više od zavereničke grupe – bila je senovita sila, skrivena vojska Srbije koja je oblikovala tok istorije.

Početak iz senke

Crna ruka je osnovana 1911. godine u Beogradu, u vreme kada je ideja o ujedinjenju svih južnih Slovena bila san mnogih patriota. Grupa vojnih oficira, predvođena Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, organizovala je tajnu mrežu koja je delovala van zvaničnih institucija, ali sa jasnim ciljem: oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda pod jednom državom.

Tajne zakletve i mreža po celoj Srbiji

Članovi Crne ruke nisu bili obični ljudi. Bili su to obaveštajci, oficiri, profesori, novinari, pa čak i sveštenici. Njihovi sastanci održavani su u podrumima, na grobljima, u kafanama, a zakletve su se polagale krvlju. Postojala je stroga hijerarhija, šifrovana komunikacija i čak unutrašnja kontrola lojalnosti.

Niko nije znao sve članove. Anonimnost je bila zakon, a izdaja se kažnjavala smrću.

Beograd pod senkom Crne ruke

U to vreme, Beograd je bio prepun špijuna, stranih agenata i političkih spletki. U tom haosu, Crna ruka je krotila i nadgledala – njeni članovi su imali pristup informacijama, oružju i ljudima na terenu. Postojale su tajne ćelije širom Srbije, Bosne, Hercegovine i Crne Gore.

Njihova moć je rasla – do te mere da su počeli da predstavljaju opasnost i samoj srpskoj vladi.

Atentat koji je promenio svet

Iako zvanično ne stoji iza atentata, Crna ruka je neposredno učestvovala u obuci i naoružavanju Gavrila Principa i ostalih atentatora iz Mlade Bosne. Kroz ilegalne kanale, oružje i eksploziv su stigli do Sarajeva.

Atentat na Franca Ferdinanda, prestolonaslednika Austro-Ugarske, 28. juna 1914. godine, bio je iskra koja je zapalila Prvi svetski rat.

Tragični kraj vojske iz senke

Ubrzo nakon atentata, pod pritiskom međunarodne zajednice i unutrašnjih tenzija, srpska vlada je pokrenula akciju protiv Crne ruke. Godine 1917, u sklopu Solunskog procesa, vođe organizacije su uhapšene, osuđene i streljane – uključujući i samog Apisa.

Ipak, Crna ruka nikada nije nestala iz narodnog sećanja. Za jedne – heroji i borci za slobodu. Za druge – opasni fanatici koji su izazvali rat.

Istina ili mit?

Do danas se ne zna tačno koliko je Crna ruka imala članova, ni koliko je duboko bila infiltrirana u sve pore društva. Mnogi istoričari veruju da je organizacija bila država u državi, koja je radila za interes naroda, ali bez kontrole vlasti.

Njena simbolika, crna lobanja sa kostima, sablja i bomba – ostala je jedan od najupečatljivijih simbola srpske istorije.

Zanimljivosti koje sigurno niste znali:

• Crna ruka je imala svoje uniforme i šifre koje se menjaju na svakih nekoliko meseci.
• Postojala su tajna skladišta oružja u manastirima i školama.
• Neki članovi su preživeli Solunski proces i nastavili delovanje u Kraljevini SHS pod drugim imenima.
• Jedna od kafana u Beogradu, "Tri šešira", bila je mesto sastajanja njenih pripadnika.