Duboko u istočnoj Srbiji, među maglama koje se svakog jutra spuštaju niz padine Stare planine, nalazi se selo Vratarnica. Na prvi pogled, tiho i obično. Ali meštani ovog sela vekovima prenose jednu od najmračnijih i najmanje poznatih legendi iz srpskog folklora – priču o Crnoj boginji, senovitom biću koje se pojavljuje između života i smrti.

Ko je zapravo Crna boginja?

Prema starom predanju, Crna boginja je žensko mitsko biće koje se pojavljuje ženama pred porođaj, u trenucima kada je granica između svetova najtanja. Opisuju je kao visoku figuru obavijenu u crninu, sa šalom preko glave i bez lica.

Kažu da nije govorila – već da su prisutni samo osetili njen dolazak, kroz hladan vetar i miris pepela. Njeno prisustvo značilo je ili blagoslov – ako se dočekala uz svetlost, molitvu i žrtvu – ili smrt i nestanak, ako bi se ignorisala.

Priče meštana koje lede krv u žilama

Jedna starija meštanka, Mara, svedoči:

„Moj pradeda je pričao da su žene nestajale iz kuće kad krene porođaj. Ujutru ih ne bi bilo, a dete bi našli ispred vrata – živo, ali sa crvenim znakom na grudima. Kažu – Boginja ga uzela pod svoje.“

Prema narodnom verovanju, Crna boginja je dolazila samo u selima gde su pogazili običaje – nisu slavili zaštitnike, nisu davali žito mrtvima, ili su se odrekli krstova i krsne slave.

Veza sa slovenskim demonima i božanstvima

Folkloristi smatraju da Crna boginja potiče iz predhrišćanskog slovenskog panteona, gde su postojala ženska božanstva smrti i prelaza – poput Morane ili Vešane. Ona je možda bila zaštitnica porodilja, ali i kazna za one koji ne poštuju prirodne cikluse.

U nekim predanjima se čak pominje da je žrtva Crne boginje morala biti ostavljena pod jabukom, a u zamenu je donosila zdravlje čitavom selu.

Ukleta tačka na Staroj planini

Mesto gde su viđenja Crne boginje najčešća je između sela Vratarnica i planinskog prevoja ka selu Mali Izvor. Tamo se nalazi stari napušteni tumač (vračarska kuća), koju danas gotovo niko ne posećuje. Lokalni pastiri tvrde da se u jesenje noći, oko Đurđica i Miholjdana, čuje šapat iz šume i da se stoka sama vraća s paše – uplašena i izbezumljena.

Da li je Crna boginja samo mit?

Teško je reći. Meštani tvrde da legenda ima više istine nego što bi iko želeo da prizna. Arheolozi su u okolini Vratarnice otkrili i rimsku nekropolu, što dodatno pojačava misteriju tog kraja – jer se smatra da je to mesto bilo kultno i pre nove ere.

Kako doći i šta videti u Vratarnici

• Nalazi se 12 km od Zaječara, prema Staroj planini
• Najlepše vreme za posetu: septembar i oktobar
• Posetite i Gamaljsku pećinu i vodopade na rečici Timok, koji su obavijeni prirodnom tišinom
• Ponesite sveću – ne zbog legende, već iz poštovanja prema starim dušama tog kraja

U zemlji punoj svetilišta, manastira i svetaca, ponekad je važno podsetiti se i senovitih strana naše tradicije. Crna boginja možda više ne dolazi – ali legenda i dalje živi, kroz šapat starica i maglu koja se spusti čim sunce zađe iza Stare planine.