Na srpskim planinama i livadama raste biljka koju su naši preci posebno poštovali – ivanjčica. Poznata i kao “sunčeva trava”, ivanjčica je vekovima bila deo narodnih verovanja i običaja. Nije služila samo kao lek, već i kao amajlija – devojke su je brale u ponoć na Ivanjdan, verujući da donosi sreću u ljubavi i zdravlje porodici.

Kako izgleda ivanjčica i gde raste?

Ivanjčica (lat. Anthemis tinctoria) je biljka sa jarkim žutim cvetovima, slična kamilici, ali snažnijeg mirisa i izražajnije boje. Najčešće raste na livadama, pašnjacima i planinskim obroncima širom Srbije – od Šumadije, preko Zlatibora, do Stare planine.

Cvetanje počinje u junu, baš oko praznika Ivanjdana, zbog čega je biljka i dobila ime.

Narodna verovanja povezana sa ivanjčicom

Devojke su u noći uoči Ivanjdana brale ivanjčicu i stavljale je pod jastuk, verujući da će u snu videti svog budućeg muža. Ako bi cvet ujutru bio svež, značilo je da će ih čekati sreća i ljubav.

U pojedinim krajevima Srbije, venčići od ivanjčice stavljali su se na vrata kuća i štala, da donesu plodnost i zaštitu od zlih sila. Smatralo se da ivanjčica “čuva kuću od groma” i donosi blagostanje.

Lekovita svojstva ivanjčice

Osim u verovanjima, ivanjčica ima značajnu ulogu i u narodnoj medicini. Od njenih cvetova spravljao se čaj koji:

• pomaže kod problema sa varenjem

• smiruje kašalj i respiratorne tegobe

• jača imunitet

• ublažava nesanicu i nervozu

Svež cvet koristio se i za obloge protiv rana i ujeda insekata, dok je sušen služio kao prirodni osveživač prostora.

Ivanjčica danas – zaboravljena ili ponovo otkrivena?

Iako su običaji branja ivanjčice na Ivanjdan skoro nestali, biljka se i dalje koristi među travarima na Zlatiboru i Staroj planini. U poslednje vreme sve je prisutnija i u domaćim čajnim mešavinama.

Ako tokom leta šetate livadama Srbije, obratite pažnju na jarke žute cvetove ivanjčice – možda baš oni kriju i zdravlje i ljubav.