- Marko je bio zdravo dete sve do prošle godine u ovo vreme otkako smo prvi put otišli u Tiršovu. On je tada imao bolove u stomaku, pa smo hitno iz Čačka otišli za Beograd. Nakon ispitivanja koja su trajala 7 do 10 dana i stabilizacije njegovog stanja, ustanovljeno je da ima tečnost u stomaku i postavljena je dijagnoza. Utvrđeno je da ima nedostatak enzima što kod dece dovodi do propadanja i ciroze jetre, kaže za RINU Jelena.

Dodaje da su tada saznali da za to oboljenje ne postoji terapiju, a jedini način da se dete izleči jeste transplantacija jetre. Nakon toga sledeći korak je bio pronalazak donora.

- Ispitivani smo muž i ja. Marko je u međuvremenu došao u stabilnije stanje i ispostavilo se da ja mogu da budem potencijalni donor. U našem slučaju, Turska nas je prihvatila. Nakon oko šest meseci, turski lekari su potvrdili da mogu biti donor, i tada smo krenuli u proceduru transplantacije. Transplantacija je urađena u maju, znači da smo od decembra do maja, oko sedam meseci, čekali da sve bude spremno. Postoje pacijenti koji čekaju i mnogo duže. Mi smo imali sreće, Marko je bio stabilan, ali ima dece koja dolaze u teškom, hitnom stanju. Operacija u Turskoj trajala je deset sati. Turci su zaista neverovatni stručnjaci, njihova medicina je na svetskom nivou. Profesor Polat, koji je šef transplantacionog tima i koji je operisao Marka, čovek je koji ne trpi greške. U sali vlada savršena disciplina i sve je prošlo kako treba, kaže Čačanka.

Oporavak jeste dug, ali ono što je najvažnije Marko a i ona se uspešno oporavljaju. Jelena kaže da misli da bi svaka majka za svoje dete učinila isto.

- Bogu hvala, sve je prošlo kako treba. Srećna sam što sam ja bila ta. Nije bilo nijedne sekunde dileme sa moje strane, da spasim moje dete dala bih sve a ne deo jetre. Verujem da sve majke razmišljaju isto. Ipak, sad kad znam koliko je to ozbiljna operacija i kroz šta sve čovek prolazi, zahvalna sam Bogu što sam ja mogla biti donator, a ne neko drugi. To jeste velika žrtva i dugačak oporavak, ali osećaj da ste spasili svoje dete vredi svake muke, kaže ova hrabra majka.

Marko je trenunto dobro, lepo se oporavlja, ali još ne ide u školu.

- Prva godina nakon transplantacije je najkritičnija, pa ide redovno na kontrole. Mi šaljemo rezultate u Tursku i pratimo njegovo stanje zajedno sa našim lekarima. Za sada je sve u redu i nadamo se da će uskoro moći da se vrati u školu. Sad kad saberem sve, mislim da nas je Bog pogledao. Sve se poklopilo u pravom trenutku, njegova dijagnoza, i donorstvo, a i odgovor iz Turske. Verujem da ništa nije bilo slučajno. Prezahvalni smo na tome, poručuje Jelena.