"Nema puno domaćinstava, ovde smo ostali moj brat i ja, svako od nas ima po par volova, nezamislivoje da u ovim surovim krajevima se boriš sam, moraš imati prijatelja u svemu. Zime surove same po sebi, kod nas na Kamenoj Gori temperature bude u plusu tek oko Đurđevdana. Bez bar jednog para volova zimi bi nam bile vezane ruke, sa njima probijamo namete i preko dva metra do glavnog puta, vozama koje smo sami napravili, i zbog toga mogu reći da su najbolji prijatelji domaćinstva", kazao je za RINU, Predrag Čović zvani Vucko.

I kada snegovi spadnu, muke Čovića koji su birali da žive daleko od civilizacije ne prestaju. Sa prvim zrakom sunca prvo namire stoku, a zatim i sebe. Prvo se položi hrana volovima, a tek onda se ide u malinjak ili u šumu, jer im je to jedini izvor prihoda koji je preostao.

"I zimi i leti su volovi su nam najvažniji. Kad okopni sneg i završi se čišćenje, sa njima onda idemo u šumu i izvlačimo drva. Radimo po ceo dan i to na mestima na koje ljudska noga jedva da može i da kroči. Ali, mora da se radi“, priča Predrag.

Na samoj granici sa Crnom Gorom, meštani Kamene Gore ne toliko često stižu da odu do grada, ali znaju da će do njih svratiti stalni gost.

"Kod nas poštar dolazi jednom sednično i pored pošte koju nosi, pre nego što krene pozove da pita šta nam treba od namirnica. I ako spremimo sve što treba njegova pomoć nam je jako dragocena", zaključio je ovaj meštanin.

Iako tokom zime skoro nepristupačno, preko leta selo Kamena Gora je prepuno turista, a prema legendi posetioci kad se upute na ovu lokaciju vodu ne nose, jer na ovom mestu i dalje je očuvano preko 100 izvora zdrave, pijaće vode.