Pre nego što su postojale poruke, slike i upoznavanja preko ekrana, mlade devojke su u snovima tražile odgovore. Verovalo se da priroda u određene dane „otvori put između duše i sudbine“, a da orah – posebno njegov list – ima sposobnost da prenese poruku iz sveta onog što dolazi. Zato su, posebno pred velike praznike poput Đurđevdana, Spasovdana ili Petrovdana, devojke stavljale list oraha ispod jastuka, u tišini i bez reči. San koji usledi, govorile su bake, ne treba tumačiti naglas – jer znaćeš šta znači čim se probudiš.

Zašto baš list oraha

Orah u narodnoj simbolici nosi dubinu, zatvorenost i zaštitu.
Njegov list je mirisan, ali neupadljiv – kao i ono što duša čuva.
Verovalo se da orah „vidi misao“, da pamti obećanja i da ako se njegov list stavi blizu glave – ono što ti srce traži može da dođe makar kroz san.

Zato se za ovu svrhu uzimao jedan list, netaknut, bez oštećenja, najčešće ubran u podne, kad sunce stoji visoko.

Kako se izvodi običaj

List se ne pere. Ne lomi.
Stavlja se tačno ispod jastuka, na strani gde glava leži, a ne ispod cele posteljine.

Devojka koja ga stavlja ne priča s nikim uveče pre spavanja, posebno ne o ljubavi.
Ne izgovara ime nijednog mladića, da ne bi „pogurala misao“ pogrešno.

Ujutru, ako je san bio živ, jasan i ako je u snu neko stajao, govorio ili gledao – to se pamti, ali ne prepričava odmah.

Kaže se: „Ako si videla – znaćeš kad ga prepoznaš.“

Šta znači ako nema sna

Ako se san ne pojavi, a list je ujutru suv ili naboran – to znači da još nije vreme.
Ne traži se drugo veče. Čeka se sledeći praznik.
Orah ne zove kad čovek hoće – već kad priroda odluči da je vreme.

Običaj koji živi među starijima, ali u tišini

Danas, ovaj običaj se retko pominje, ali žene iz sela i dalje ga znaju.
Neke ga prenose ćerkama, ali ne kao savet – već kao mogućnost.
Jer, kako kažu:
„Nije loše sniti, kad ti srce ne zna gde da gleda.“