U savremenoj svakodnevici, paukovi se najčešće čiste metlom i nepoželjni su u domu. Ali naši preci su ih, naročito one koji se nastane iznad ulaza ili u uglovima iznad vrata, posmatrali drugačije. Ti pauci se nisu dirali. Verovalo se da su oni posmatrači, a ne štetočine, i da u kuću donose tišinu, čuvaju red i sprečavaju da zla reč pređe prag. Starije žene su znale da kažu:
„Gde pauk plete – kuća pamti dobrog domaćina.“

Pauk kao nit između ljudi i onog što ne vide

U narodnom predanju, posebno u brdskim krajevima Srbije, mreža koju pauk plete nije samo zamka za insekte, već simbol reda, strpljenja i tihe zaštite.
Pauk iznad vrata bio je niti između onog što ulazi i onog što sme da ostane.
Ako bi neko došao u lošoj nameri, a preko vrata visi paukova mreža – verovalo se da će tu misao zadržati pre nego što pređe prag.

Zato su se pauci u tim mestima gledali, ali ne dirali.
Ako ih ima – kuća nije prazna.

Šta znači ako pauk ode sam

Ako se pauk koji dugo stoji iznad vrata povuče ili nestane, domaćica bi primetila.
U nekim selima govorilo se: „Ako se mreža izgubi a nisi je dirao – nešto novo dolazi u kuću.“
To je moglo značiti selidbu, dolazak gosta, novu vest.

Tada bi se vrata umivala vodom u kojoj je stajao bosiljak, a oko kvake bi se stavio konac – da se nit ne prekine dok nova ne dođe.

Kada se pauk ne sme dirati

Posebno se pazilo:
– na pauka iznad ulaznih vrata,
– u ćošku sobe gde je ikona,
– i iznad dečjeg krevetića – ako se pojavi tu, verovalo se da dete ima „dobru senku“.

Ukoliko bi neko ipak ubio pauka „iz neznanja“, stara domaćica bi palila sveću i šapatom govorila da nit nije prekinuta zlonamerno.

Danas – strah jači od vere u tihu zaštitu

U današnjem svetu, paukova mreža je znak zapuštenosti.
Ali stari bi rekli – ako je u kući sve savršeno čisto, a nema mira, možda nema više ničega što plete.

Pauk možda ne priča.
Ali zna da čeka. I zna da gleda.
A ponekad – zna i da čuva.