Nekada su se širom Srbije na ovaj dan, 14. februara, održavali razni običaji i obredi koji su danas gotovo iščezli iz narodnog pamćenja.

Ko je bio Sveti Trifun?

Prema pravoslavnom kalendaru, Sveti Trifun je mučenik iz trećeg veka, poznat kao zaštitnik vinogradara i poljoprivrednika. U srpskoj tradiciji on je bio posebno poštovan jer se verovalo da štiti vinograde od nepogoda i bolesti, a samim tim obezbeđuje bogatu berbu grožđa i dobro vino.

Trifundan u vinogradima

Običaj je nalagao da se na ovaj dan rano ujutru odlazi u vinograd. Domaćin bi orezivao nekoliko loza, simbolično prizivajući zdravlje vinogradu i obilnu berbu. Nakon toga, loze bi se polivale vinom, uz molitve za zaštitu od grada, suše i bolesti. Ovaj ritual bio je ključan za dobru sezonu i smatran je gotovo svetom obavezom.

Obredni kolač i vino

Neizostavni deo praznika bio je i slavski kolač, poznat kao „vinogradarski kolač“, koji se mesio u obliku venca ukrašenog grožđem od testa. Uz kolač se služilo domaće vino, kojim se nazdravljalo za zdravlje, plodnost i sreću u porodici.

Narodna verovanja o Svetom Trifunu

Narod je verovao da na Trifundan počinje buđenje prirode, zbog čega se ovaj dan smatrao i prvim vesnikom proleća. U nekim krajevima Srbije postojao je običaj da se deca simbolično umivaju snegom, kako bi im lica ostala rumena i zdrava cele godine.

Trifun danas – očuvanje običaja

Danas je praznovanje Svetog Trifuna svedeno uglavnom na simboličan čin, ali postoje mesta u Srbiji, naročito u vinogradarskim krajevima poput Župe, Vršca ili Sremskih Karlovaca, gde ovaj običaj još uvek živi, održavajući nit sa prošlošću i negujući duh zajedništva i tradicije.

Oživljavanjem sećanja na Svetog Trifuna, čuvamo naše korene i kulturno bogatstvo, podsećajući se koliko je tradicija važan deo srpskog identiteta.