Zvončić, skromni glasnik proleća, ima posebno mesto u srpskom narodnom predanju. Njegov zvonasti cvet, nežan i treperav na vetru, nije se ubrao olako. Prvi zvončić viđen u godini, verovalo se, nosi moć vezivanja – ne vidljivim lancem, već nitima koje srce pamti. Onaj ko primi zvončić iz ruke onoga koga voli, prema starim običajima, ostaje povezan sa njim, čak i ako godine, putevi i svet pokušaju da ih razdvoje.

Zvončić – tiho zvono ljubavi

Zvončić nije bio cvet za ukrašavanje kuće.
Nije se kidao za bukete, nije se nosio na pijacu.
Prvi zvončići brani su pažljivo, uz tiho šaptanje ili misao upućenu osobi kojoj su namenjeni.

U narodnom predanju govorilo se:
„Ko ti donese zvončić kad ga niko ne traži – taj ti neće zaboraviti ime, ni kad mu ode glas.“

Zato je darivanje zvončića imalo tiho, ali snažno značenje: obećanje bez reči.

Kako se pravilno poklanjao zvončić

Cvet se nije ubirao u punom danu, nego rano ujutru, dok se rosa još zadrži na laticama.
Brala se samo jedna stabljika, ne više.
Pri branju se u sebi šaptala želja ili molitva – ne za sreću, nego za istrajnost srca.

Poklonjen je bez obaveze, bez pompe, često samo stidljivim pružanjem ruke.
Nije se nosio iza leđa. Nije se uvijao u papir.
Jer su verovali: ako ti treba poklon da prikriješ osećanja, ni zvončić ti neće pomoći.

Zašto se verovalo da štiti od rastanka

U starim pričama, prvi zvončić je bio zvono koje se ne čuje ušima, već dušom.
Njegovo „zvonjenje“ bilo je nevidljivo povezivanje dvoje ljudi – stvaranje mosta preko kog godine, razdaljina i drugi ljudi ne mogu lako preći.

Ako bi dvoje razmenili zvončiće, govorilo se da: – čak i ako se nikada više ne vide,
– čak i ako prođu kroz druge ljubavi i gradove,
njihova srca uvek znaju put nazad.

Danas – zaboravljen običaj, ali osećaj ostaje

Danas se zvončići retko beru, još ređe daruju.
Ali i dalje, kada ih vidimo kako trepere na vetru, u nama se probudi nešto nežno i tiho.
Možda zato što su naši stari znali: nije svaki cvet samo ukras.

Neki cvetovi nose obećanja.
A zvončić, onaj prvi, nosi ono obećanje koje ne mora da se izgovori.