U mnogim krajevima Srbije san se doživljava kao poruka, znak, opomena ili susret sa onostranim. Ali u Pčinji, naročito u selima oko Trgovišta, Vranjske Banje i Preševa, postoje predanja o “senci sna” – nevidljivoj, ali opipljivoj pojavi koja donosi noćne more, uznemirenost i teško buđenje. Protiv nje se ne koristi lek, ni molitva naglas. Već – čaša vode, prstohvat soli i tišina. Stara praksa, gotovo zaboravljena, ali i dalje živa u domovima koje čuvaju starije žene.

Senka sna – ne bolest, već prisustvo

Kad neko, posebno dete ili mlađa osoba, počne da se budi s krikom, da ne spava celu noć, da ujutru ima „tupo lice“ i ne seća se sna, stariji nisu govorili o insomniji. Govorili su:
„Ušla mu je senka kroz san.“

Senka ne nosi bolest, već:

  • umara dušu,
  • donosi osećaj težine,
  • otežava misao i govori kroz san.
  • Verovalo se da senka dolazi kroz otvoren prozor, preko nečiste reči, ili ako je neko „pogledao bez srca“.
  • Kako izgleda ritual sa vodom
  • Ujutru, nakon noći ispunjene lošim snovima, žena iz kuće (najčešće majka, baka ili sestra) tiho uzme:
  • čašu hladne vode,
  • prstohvat krupne soli,
  • i ostavi je pored ulaznih vrata, s unutrašnje strane.

U nekim selima, čaša se stavlja i:

  • na prozor,
  • ili ispod kreveta, ako je san bio naročito težak.
  • Nema molitve, nema reči. Sve se radi tiho i sa pažnjom. Voda stoji tu do sledećeg jutra.
  • Šta se radi sa vodom ujutru?
  • Voda se:
  • iznosi napolje,
  • prosipa niz prag,

ili pored drveta, uz rečenicu:
„Idi kud si došla, ne vraćaj se.“

Važno je da voda ne ostane u kući narednog dana – jer bi se senka mogla „zadržati“.

Zašto voda? Zašto so?

  • Voda – kao što kaže Čajkanović i mnogi etnolozi – pamti, prenosi i pročišćava. U narodnoj magiji, ona uzima na sebe ono što čovek ne može da nosi.
  • So – vezuje, štiti i preseče. Ona „sklapa ono što se rasulo u snu“ i tera ono što je ušlo bez dozvole.

Zajedno, oni nisu samo prirodni elementi – oni su duhovni lekovi, jednostavni, ali jaki.

Gde se još primenjuje ovaj običaj?

U selima kao što su Šajince, Donja Stajevica, Gornje Žapsko i Neradovac, starije žene i dalje koriste ovaj tihi ritual, iako mlađe generacije često ne znaju njegovo značenje.

Zanimljivo je da i u delovima Crne Trave i Homolja postoji sličan običaj, samo se umesto soli koristi grančica bosiljka, koja se potopi u vodu.

Senka koju ne vidimo, ali je znamo

U vremenu kada snove analiziramo algoritmima i psihološkim teorijama, možda je korisno setiti se da su naše bake san rešavale čašom vode i tišinom.

Ne zato što nisu znale – već zato što su verovale u moć malog, svakodnevnog gesta.

I možda je to poruka koju i mi možemo usniti.