U selima istočne Srbije, naročito oko Knjaževca i Pirota, do sredine 20. veka postojao je drevni običaj poznat kao “probijanje vode”. Kada bi trudnica u mukama teško dolazila do porođaja, starije žene iz sela vodile bi je do izvora da bi joj vodom oprale ruke i čelo, uz izgovaranje posebnih reči. Ovaj ritual predstavlja retko sačuvani trag paganskog verovanja u moć žive vode i ženske plodnosti.

Voda kao pomoćnik novog života

Verovalo se da voda iz određenih izvora ima sposobnost da “pokrene” ono što je zastalo – uključujući i porođaj. Ritual se najčešće obavljao noću, u tišini, a izvor je morao biti “neizmenjen”, tj. bez ikakvog uticaja savremenih građevina. Voda se točila u glinenu posudu, a potom polako sipala trudnici niz ruke.

Magijske reči za „otvaranje“

U tom trenutku, najstarija žena iz porodice izgovarala bi rečenicu: “Kao što voda ide niz reku, tako da ide dete iz tebe.” Reči su se razlikovale po kraju, ali su uvek bile ritmične i simbolične. Verovalo se da je snaga u spoju prirode i govora – kao najstarijeg oblika magije.

Običaj na ivici zaborava

Ovaj ritual danas gotovo niko više ne praktikuje, ali su svedočenja o njemu zabeležili etnolozi i lekari koji su u periodu između dva svetska rata radili na terenu. Ostaje primer kako se verovanje u snagu prirode integrisalo u svakodnevni život i borbu za život.