U svakodnevnom govoru, kada nešto pukne naglo i neočekivano – bilo da je reč o predmetu, vezi ili živcima – često se kaže: „Puče kao stara muštikla.“
Ova izreka danas zvuči šaljivo, ali vuče koren iz vremena kada je muštikla bila obavezni deo ličnog imidža mnogih muškaraca, pa i dama.

Muštikla je bila produžetak cigare, napravljena od drveta, metala, ćilibara, a kasnije i plastike. Koristila se da se ruke i usta ne „prljaju“ od duvana. Bila je simbol gospodstva, manira, ali i nervoze.

U narodnom govoru, posebno sredinom 20. veka, slomiti muštiklu značilo je jedno – planuo je neko ko obično deluje hladno i uzdržano. Nervoza, bes ili neočekivana reakcija često su završavali lomljenjem muštikle o sto, koleno ili samo u šaci.

Iz toga se razvila ova izreka, kojom se opisuje svaka situacija ili osoba koja „pukne“ kada joj nije vreme – iznenada, bez upozorenja i najčešće burno.
Na primer:
„Došla je na rođendan, sve je bilo lepo, i onda – puče kao stara muštikla.“

Danas, kada je pušenje daleko od gospodske navike, a muštikla skoro zaboravljen predmet, ova izreka živi kao podsetnik na vreme kada su i maniri znali da eksplodiraju – ali sa stilom.