Zadužbina viteza i pesnika

Krajem XIV i početkom XV veka, despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara i jedan od najobrazovanijih evropskih vladara svoga doba, podigao je manastir Koporin. Crkva je posvećena Svetom Stefanu Prvomučeniku, što je bila i lična krsna slava despota.

Ono što Koporin čini posebnim jeste činjenica da je Stefan baš ovde pronašao svoje večito utočište. Tokom radova 1977. godine, u oltarskom delu crkve otkriven je nadgrobni natpis koji potvrđuje da je tu sahranjen 1427. godine. Taj nalaz je manastir vratio u žižu pažnje, a narod je počeo da dolazi sa još većim poštovanjem.

Arhitektura i freske

Koporin pripada moravskoj školi arhitekture: mala crkva od kamena i opeke, skladna i tiha, u skladu sa prirodom koja je okružuje. Unutrašnjost krase freske iz prve polovine XV veka, među kojima se izdvajaju portreti Stefana Lazarevića i njegovog brata Vuka. Iako oštećene, freske se ubrajaju u dragulje srpske srednjovekovne umetnosti.

Čuda i predanja

Kao i mnogi manastiri, i Koporin je ušao u narodnu tradiciju kao mesto gde se događaju čuda. Predanja kažu da su Turci više puta pokušavali da ga poruše, ali bi ih uvek pratila nesreća, pa su odustajali. Ljudi su pričali da se iznad crkve noću pojavljivala svetlost, poput ognjenog stuba, koja je čuvala manastir.

Ali ono što je posebno ostalo u živom sećanju jeste predanje o nerotkinjama. Brojne žene koje nisu mogle da imaju potomstvo dolazile su na grob despota Stefana, molile se i ostavljale zavetne darove. Mnoge od njih kasnije su posvedočile da su dobile decu, pa se u narodu ukorenilo verovanje da despot Stefan, koji sam nije imao naslednika, sada pomaže onima koji potomstvo žele.

Koporin danas

Danas je Koporin ženski manastir, obnovljen i negovan, mesto mira i tišine. Do njega je lako doći, a kada se kroči u manastirsko dvorište, posetioca obuzima spokoj i osećaj svetog mira. Za vernike, ali i za ljubitelje istorije i kulture, Koporin je više od manastira – to je tiha riznica sećanja na viteza i pesnika koji je Srbiju uveo u evropsku istoriju.