Dok se mnogi stari običaji zaboravljaju, u nekim selima Pomoravlja i dalje se neguje čudesna tradicija poznata kao "kićenje vodeničkog kola". Ovaj ritual, koji se izvodi na vodenicama uz reke, ima paganske korene i vekovima se prenosi s kolena na koleno. Njegova simbolika je duboka – voda, pesma, ukrašavanje i zajedništvo – sve u jednom običaju koji vraća dušu narodnoj kulturi.

Šta je zapravo vodeničko kolo i zašto se "kiti"?

Vodeničko kolo je drveni mehanizam koji pokreće stari mlin na reci – vodenicu. U narodnoj tradiciji, voda je smatrana izvorom života, a vodenica svetim mestom gde se spajaju priroda i trud čoveka.

U određene praznične dane, najčešće oko Đurđevdana ili Petrovdana, meštani bi dolazili da ukrase vodeničko kolo cvećem, travama i vezovima, a zatim bi se igralo i pevalo. Smatralo se da će tako godina biti plodna, a domaćinstvo berićetno.

Kako izgleda ritual kićenja?

Učešće u ovom običaju imale su posebno mlade devojke, koje bi rano ujutru brale sveže poljsko cveće, koprivu, hajdučku travu i druge bilje. Uz pesmu bi ih donosile do vodenice, gde bi zajednički kitile drveno kolo. Neretko se sve završavalo igrankom i narodnim veseljem, a sama vodenica bila je mesto susreta i zbližavanja.

Simbolika običaja – voda, ljubav i sreća

Vodeničko kolo se nije kitilo samo zbog lepote. Verovalo se da ukrašena vodenica donosi sreću, da voda tada “pamti” dobre želje i da će ih poneti dalje niz reku. Mladići su dolazili da gledaju devojke, a nije bila retkost da se baš tu rađa ljubav.

Takođe, vodeničko brašno dobijeno tog dana smatralo se posebno blagoslovenim i čuvalo se u kući za posebne prilike.

Gde se običaj još čuva?

Danas se ovaj ritual zadržao u nekoliko sela u Pomoravlju, posebno u okolini Jagodine, Ćuprije i Despotovca. Etno-manifestacije poput “Dani vodenice” u selu Lukovica ponovo vraćaju ovaj običaj u centar pažnje, okupljajući meštane, folklorne grupe i turiste željne autentičnog doživljaja.

Ovaj običaj je ne samo lepa tradicija, već i podsetnik na vreme kada su ljudi živeli u ritmu prirode i jedni s drugima – bez žurbe, u skladu i radosti.