“U avgustu se bere lek, a ne miris.” Ova stara izreka iz Homolja i Rađevine odnosi se na narodno verovanje da je avgust najjači mesec za branje lekovitog bilja – ali pod posebnim pravilima. U narodnoj botanici, bilje se ne bere ni kad je najlepše, ni kad miriše najviše – već kad “počne da ćuti”. To znači: kad sunce više ne greje da rastu, nego da sazru, i kad biljka sama zna da treba da se preda. Ali tada – mora se sušiti u senci. Jer ako izgori na suncu, “izgubi ono što ne vidiš”.

Koje se biljke beru samo u avgustu

  • Glogov list i cvet – skuplja se do Velike Gospojine, za čaj koji “umiruje srce”
  • Majčina dušica – avgustovska je najbolja za sušenje jer sadrži najviše etarskih ulja
  • Virak (vrkuta) – uzima se rano ujutru, za ženske čajeve i zavoje
  • Kantarion – ako je “drugi cvet”, ima moć da smiruje kožu i rane
  • Đurđevska kopriva – “ako je ponikla još jednom”, bere se tiho i bez govora

Kako se bere i šta se ne sme raditi

  • Ne bere se rukavicama – prsti “moraju da prepoznaju biljku”
  • Ne govori se dok se bere – da se ne “otme moć biljke rečima”
  • Ne puca stabljika – uvek se seče nožićem ili čupa s korenom ako je za prah
  • Ne bere se posle podne – jer tada biljka “već zatvara dan”

Zašto se suši samo u senci?

Sunce u avgustu, iako toplo i prijatno, ubija lekovitost biljke. Veruje se da biljka mora da sačuva boju, oblik i miris, ali da zadrži ono što se ne vidi – “duh svoga rasta”. Zato se sušilo na tavanu, pod platnom, u senici, na papiru, uz tihu pesmu.

U nekim krajevima, bilje se pokrivalo noću i nije se dozvoljavalo da ga gleda “neko ko ne zna šta je”. Verovalo se da bilje “ne da moć onome ko ga ne poštuje”.

Ritualni način odlaganja bilja

  • Bilje se ne meša dok ne “odleži” tri dana nakon sušenja
  • Ne koristi se odmah – već se čeka prva nedelja posle Male Gospojine
  • Nikad se ne stavlja direktno uz so, sirće ili meso
  • Čuva se u platnenim kesicama, uz suvu krušku ili kocku šećera “za ravnotežu”

Čajkanovićev ugao: bilje kao “dar prirode pod uslovom tišine”

Veselin Čajkanović opisuje bilje ne samo kao lek, već kao posrednika između sveta ljudi i sveta prirode. Nije dovoljno da biljku znaš – moraš je zaslužiti. Zato je avgust idealan mesec: jer biljke tada prestaju da traže i počinju da nude – ali samo ako ih zamoliš kako valja.