Stigao je i mladi Janko Katić, koji se u Orašac, gde je tog dana podignut Prvi srpski ustanak, uputio peške od rodnog sela Rogača kod Sopota.

Iako je, bez sumnje, jedna od najvažnijih ličnosti Prvog srpskog ustanka, o Katiću se danas malo zna jer u našim arhivama nema mnogo pisanih podataka o njemu. Ali i ono što je ostalo zabeleženo nedvosmisleno potvrđuje da je reč o velikom junaku velikog ustanka Srba. Postoje svedočanstva da je bio "desna ruka vožda Karađorđa", "najbliži Voždu", da "bez razgovora sa vojvodom Jankom Karađorđe nije ni započinjao ni završavao dan"... Zajedno su i vojevali: u borbama na Rudniku, u Batočini, Jagodini, Topčideru, u opsadi Beograda, osvajanju Požarevca, Smedereva...

Bio je kažu naočit, ali i hrabar i odvažan, a kako je bio poznat po pravednosti i razboritosti, brzo je postao glavni komandant beogradske nahije. U skupštinama je bio dobar govornik, a u bitkama vrlo prilagodljiv i spretan, pa ga je narod cenio i voleo, a savremenici ga nazivali "razboritim i junačkim Jankom".

Vojvodu je izdvajalo i što je bio jedan od malobrojnih pismenih ustanika i vešt pregovarač. Perfektno je govorio turski jezik, pa je Karađorđu tumačio turske zahteve i naume, 10. maja 1804, na pregovorima sa Osmanlijama u Zemunu pod pokroviteljstvom austrijskog generala Ženeja. Tako je bilo i kada je Vožd pregovarao sa Bećir-pašom, koga je Porta poslala da pogubi dahije i smiri stanje. Posle pogubljenja dahija, bio je i u delegaciji koju je Karađorđe poslao kod Bećir-paše sa srpskim zahtevima.

Karađorđe ga je 1806. poslao u Mačvu kao ispomoć ustanicima. Prema nekim podacima, stradao je baš te godine u selu Krnić kod Šapca. Ubio ga je Turčin koji mu se predavao. Veruje se da je tada imao oko 30 godina. Bilo je to pred Boj na Mišaru, a vest o njegovoj smrti s nevericom je primljena među ustanicima.

Vojvoda Janko Katić je najpre sahranjen kod sibničke crkve, a 1935. posmrtni ostaci preneti su u spomen-kosturnicu u Crkvu Svete Trojice u Rogači. Na vek i po od Prvog srpskog ustanka, 1954, u Krniću kod Šapca mu je podignut spomenik, a na 200. godišnjicu, 2004, i u centru Rogače.