Podvodni lavirinti i beskrajna dubina

Krupajsko vrelo je kraški izvor koji izbija iz stenovitog zida, stvarajući jezerce koje od prve sekunde fascinira posetioce. Temperatura vode je konstantna — između 9 i 11 stepeni, a boja varira u zavisnosti od svetla. Iako izgleda spokojno, dno vrela vodi u složeni sistem podvodnih pećina i kanala.

Do sada su najdublje ekspedicije izmerile dubinu od 123 metra, ali postoje nagađanja da voda vodi još dublje, sve do tzv. „inverznog sifona“. Ove brojke izazivaju i divljenje i nelagodu — jer niko ne zna tačno šta se nalazi ispod.

Legenda o Tartoru – duhu koji čuva Zlatnu pećinu

Prema narodnim predanjima meštana Homolja, duboko ispod vrela postoji skrivena pećina ispunjena blagom. Taj prolaz čuva Tartor — vodeni duh i čuvar izvora. Po verovanju, na posebne „đavolje dane“ iz vrela se čuju bubnjevi, jer duh slavi praznik sa drugim vodenim silama. Legenda kaže da on ponekad traži „nagradu“ — najčešće mladu devojku koja se previše približi vodi.

Meštani govore tihim glasom o onima koji su noću bacali novčiće u vodu, moleći za zdravlje ili sreću — ali niko ne ulazi posle zalaska sunca. Ne zbog riba, već zbog osećaja da neko ili nešto tamo uvek gleda.

Mesto gde priroda i mit dišu zajedno

Pored samog vrela nalazi se stara vodenica i termalna česma, dok staze kroz šumu vode ka još nekoliko manjih izvora. Okolna vegetacija je bujna, mirisi su vlažni i jaki, a u proleće se u vazduhu meša miris mahovine i kamena. Sve izgleda netaknuto — kao da je priroda svesno zaustavila vreme.

Krupajsko vrelo je od 1979. godine zaštićeno kao spomenik prirode i ima površinu od oko 9 hektara. Mesto je popularno među putnicima, roniocima i fotografima, ali i među onima koji veruju da voda pamti i čuva