U Srbiji, tokom najžešćih letnjih meseci, jedan svetac posebno se izdvajao kao gospodar neba i zaštitnik od vremenskih nepogoda – Sveti Ilija. Narod ga je zamišljao kao moćnog gnevnika koji, vozeći se u vatrenim kolima po oblacima, šalje munje na zemlju da bi kaznio grešnike. Iz tog razloga, čim bi grmljavina odjeknula nebom, ljudi su hitno gasili vatru u kućama i sklanjali metalne predmete, verujući da Sveti Ilija udara tamo gde svetlost ili metal sjaji.

Sveti Ilija – gnevnik srpskog neba
Prema starom narodnom predanju, Sveti Ilija vozi kočiju kojom upravljaju gromovi, a munje baca na zle duhove koji se skrivaju po zemlji. Zato su ljudi verovali da je opasno držati bilo kakav plamen tokom oluje, kako ne bi izazvali njegov bes. Mnogi seljaci su, iz straha od sveca, gasili čak i lampe i kandila, ostavljajući kuće u potpunom mraku.

Šta kaže nauka?
Iako danas znamo da munje ne "ciljaju" vatru ili metalne predmete namerno, ova praksa zapravo je imala praktično opravdanje. Kuće su nekada bile građene uglavnom od drveta i slame, pa je gašenje vatre smanjivalo rizik od požara prilikom udara groma. Tako su ljudi, kroz religijsko verovanje, zapravo razvili korisnu naviku koja je štitila njihovu imovinu i živote.