Avgust u narodnoj tradiciji nije samo vreme žege – već i vreme kad se menja senka u šumi. Tada, kako govore stari u selima oko Crnog Vrha, može se sresti šumska gospa. Ne vila, ne avet, ne duša – već biće koje dolazi kad se zaboravi žena koja je otišla bez pozdrava. Njena pojava nije strašna, ali zna da ostane.

Biće koje ne govori – ali prisustvo menja prostor
Šumska gospa se ne vidi kao jasno lice. Viđa se iz profila, u hodu, ili s leđa. Obično sedi pored staze, pod drvetom, ali nikada ne pogleda direktno. Ako je vidi žena, to se shvata kao poziv da „se seti one koju nije ispratila.“

Zašto dolazi baš u avgustu
U avgustu, dan je kratak, a priroda počinje da vraća misli. To je mesec u kom, prema predanju, duše onih koje nisu spomenute na vreme – traže da budu viđene. Ako žena u tom periodu sanja isto lice, a ne zna ko je – stari kažu da je to šumska gospa.

Kako se pozdravlja tišina
Ako se sretne ovo biće, ne govori se. Samo se zastane, pogleda tlo, i šapatom kaže: „Zapamtila sam.“ To nije molitva. To je znak – da tišina ne ostane bez odgovora.