Dok danas mir i zdravlje u kući tražimo kroz čajeve za telo, nekada se kuvalo za kuću. U selima oko Negotina, svake nedelje ili nakon porodične svađe, domaćica bi pripremila „čaj za kuću“ – mešavinu lekovitih biljaka, ali ne za šolju i stolnjak, već za prag, zidove i ćoškove. Verovalo se da svaka biljka nosi poruku, a kad se spoje i prelivaju prag – kuća se „umiva“, čisti i lakše diše.

Koje biljke se koriste – i zašto baš one

Najčešće su se koristile:

  • bosiljak – svet biljke, donosi blagost, tera zlu misao,
  • kopriva – „goreća čistačica“, izbacuje sve što ne pripada,
  • nana – mir i pamćenje, smiruje duhove, ali i ukućane.
  • Ponekad se dodaje i:
  • kora drena – za snagu doma,
  • zdravac – za zdravlje ukućana,
  • tri zrna soli – da „zaključa dobro“.

Kako se priprema „čaj za kuću“

U lonče se sipa voda sa izvora ili bar nenosena u plastičnom sudu.

Dodaju se sveže ili sušene biljke, oko prstohvat svake.

Čaj se kuva do ključanja, a zatim se poklopi i ostavi da odstoji 7 minuta.

Procedi se i sipa u manju činiju ili šoljicu, posebno ako se koristi „grana bosiljka kao kist“.

Kako se koristi – i kada

Čaj se ne pije.
Njime se:

  • prska svaki ćošak sobe – uz blago šaptanje molitve,
  • poliva se prag spolja i iznutra,
  • ostavi se par kapi ispod stola ili kreveta,
  • a ostatak se iznosi pred kuću – nikako u kantu.

Najčešće se koristio:

  • nedeljom ujutru, pre ručka,
  • posle velike porodične svađe,
  • kada neko padne u postelju,
  • ili kad kuća „teško diše“ – bez razloga sve mirno, a teško.

Zabrane i pravila

  • Ne koristi se ako je žena u postporođajnom periodu.
  • Ne sme se koristiti ako se prethodno psovalo.
  • U kući se tada ne pušta muzika, ne viče, ne priča iza leđa.

Najvažnije: ako se prolije više nego što treba – ne briše se. Ostaje.

Gde se običaj još čuva

U selima oko Negotina – Rajac, Tamnič, Miloševo, Slatina – starije žene i dalje znaju za „čaj za kuću“. Neke ga kuvaju svakog praznika, posebno na Đurđevdan i Veliku Gospojinu, kao tihi porodični čin.

U etno-kućama i ženskim udruženjima sve više se vraća praksa ovog „mirisnog čišćenja doma“.

Zašto ga danas vredi vratiti

Zato što se kuća ne čisti samo krpom i usisivačem.
Jer svaka kuća ima dušu. A duša – traži pažnju.

Možda ne verujemo više da nana i kopriva mogu da oteraju zle misli, ali miris u ćošku, tišina tokom rituala i osećaj posle toga – govore više od reči.

I ponekad, kad kuća mirno diše, ni ukućani više ne viču.