“Ko na Ivanjdan hoda bos po rosi, zdrav će biti cele godine.” Ova izreka vezuje se za 7. jul (24. jun po starom kalendaru), praznik Svetog Jovana Krstitelja, poznatog i kao Ivanjdan – jedan od najvažnijih dana u letnjem ciklusu narodne religije. Tog jutra, veruje se da trava nije samo mokra – već sveta. Rasa koja je pala nije obična voda, već pročišćena sila prirode, koju zemlja daje samo jednom godišnje.

Bosonogo hodanje kao narodni ritual

U selima širom Srbije, naročito u Šumadiji, Homolju, Pčinji i oko Zaječara, ljudi i danas znaju da tog jutra treba ustati pre izlaska sunca i izaći bosi na travu. Hod se ne izvodi brzo, već lagano, sa tišinom, bez govora. Ljudi ne pričaju – jer se “rosom pere ono što ne znaš da izgovoriš”.

Šta leči rosa sa Ivanjdana

Narodno verovanje kaže da rosa s Ivanjdana:

leči kožu (posebno ekceme, bradavice, osipe),

otklanja glavobolje i nesanicu,

“podiže krv” kod onih koji su bledi,

i čisti dušu “od onoga što ju je slepilo”.

Poseban običaj bio je kod devojaka: ako žele zdravu i plodnu godinu, hodaju tri kruga po travi i zatim operu lice rosom. One koje traže ljubav – kažu ime osobe u sebi dok gaze rosom.

Zabranjeno je:

• Brisati noge odmah nakon hodanja – rosa mora sama da se osuši.
• Govoriti dok hodaš – jer se “reči mešaju sa molitvom”.
• Gaziti cveće – jer se tada "žrtvuje zdravlje".

Ritual i paganska prošlost

Veselin Čajkanović piše da je Ivanjdan nastavak drevnih slavenskih praznika vode, biljaka i sunca. Rosa je “poslednji dah noći, umiveno lice dana” – i zato se samo tada koristi kao lek. Hodanje bos po travi, u tišini, povezano je sa kultom majke Zemlje – i verovanjem da noge znaju put koji um zaboravi.

Danas – wellness pre Instagrama

Dok se svet okreće “groundingu” i “earthing” tehnikama, srpsko selo je to oduvek znalo. Ustati u zoru, stati bos na travu, ne pričati – već slušati. I zato, 7. jula nije samo dan sveće i slave – već jutro tihe molitve stopalima.