“Ko je polije – taj je voli!” Ova vesela rečenica i danas se čuje u nekim selima Vojvodine, istočne i centralne Srbije na Uskršnji ponedeljak, kada mladići polivaju devojke vodom – hladnom, iz kofe, iz flaše, pa čak i iz creva. Iako danas deluje kao zabava, ovaj običaj ima duboke korene u slovenskoj religiji. Veselin Čajkanović ga povezuje sa paganskim prolećnim ritualima pročišćenja, zdravlja i plodnosti – jer je voda bila simbol života, a devojka oličenje prirode koja tek treba da “procveta”.

Voda kao blagoslov i izazov

Polivanje nije puka šala – to je svojevrsni ritualni čin. Voda na Uskršnji ponedeljak simbolično “osveštava” devojku, podseća na novi početak, zdravlje, pročišćenje i – naravno – ljubav. Verovalo se da devojka koja tog dana bude polivena neće biti bolesna cele godine, da će “roditi lako” kad za to dođe vreme, i da će biti lepa “kao kap s izvora”.

Gde se običaj održao i kako izgleda

U Vojvodini, polivanje devojaka je i dalje živa tradicija – momci dolaze sa kantama, prskalicama, pa čak i parfemima. U istočnoj Srbiji, u nekim selima oko Zaječara i Negotina, običaj je skromniji – voda se uzima iz izvora i tiho sipa devojci niz vrat, često uz rečenicu: “Za zdravlje i sreću.” U selima na Goliji, običaj je vezan za porodicu – otac poliva ćerke ujutru pre doručka.

Vesela kazna – ili simbol pažnje?

Iako danas može delovati kao nestašluk, nekada je ovo bilo ozbiljno: devojka koja nije bila polivena – bila je “preskočena”, a to je značilo da nije u centru pažnje, da “neće se udati te godine”. S druge strane, one koje su najviše bile polivane često su bile na glasu kao najlepše, najveselije, “zaželjene”.

Veza sa slovenskom mitologijom

U paganskoj tradiciji, voda se koristila u obredima buđenja zemlje. Mladići su simbolično “natapali” prirodu – predstavljenu kroz mlade žene – da bi proleće zaista donelo plodnost. Čajkanović ovu praksu vidi kao “prolaznu svetkovinu vode” koja je, uz vatru, bila ključni element narodnog kalendara.

Danas – spoj tradicije i zabave

Iako u gradovima gotovo zaboravljen, običaj polivanja se vraća kroz etno-manifestacije, sela otvorenog tipa i turističke programe. Mladi ga danas vide kao igru – ali iza osmeha i polivene kose, ostaje ista simbolika: voda čisti, vezuje, osvežava i najavljuje nešto novo.