“Kad petao zapeva, beži zlo.” Ovo uverenje ponavlja se u brojnim narodnim pričama i bajkama. Petao, sa svojim jasnim, prepoznatljivim kukurikanjem pred zoru, vekovima se doživljavao kao simbol svetlosti, života i reda. Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, petao nije samo domaća ptica – on je mitski znak prelaska između dva sveta: noći i dana, mraka i svetlosti, haosa i reda.

Petao kao “čuvar praga”

U mnogim narodnim pričama, demoni, veštice i zli duhovi ne mogu da deluju posle petlove pesme. Verovalo se da prva pesma petla “probi noć”, a druga tera senke, dok treća otvara dan. Petao je bio “čuvar kućnog ritma” i zato se nije klao bez razloga – njegovo meso se retko jelo, a glava mu se nikada nije bacala u vodu.

Zašto petao peva tačno pred zoru?

Čajkanović piše da su stari Sloveni verovali kako petao ima moć da “oseti” pokretanje Sunca pre nego što ono postane vidljivo. U tom smislu, petao je bio biće koje “vidi u nevidljivom” i zato je bio savršeni čuvar od onoga što pripada mraku. Zato su petlovi čuvani i voljeni, često im je i ime davano, a verovalo se da ako petao utihne – “nešto loše dolazi”.

Petlovi na crkvama i kućama

Nije slučajno što se petlovi nalaze kao figure na vrhovima pravoslavnih i katoličkih crkava – naročito u Vojvodini i istočnoj Srbiji. Petao simbolizuje budnost, ali i duhovno buđenje. U nekim selima, petao se postavljao na kućni krov (limeni ukras), da “tera zlo” i podseća na red.

Petao u obredima i predanjima

• Na Badnje veče: u nekim krajevima, ako petao tri puta zapeva u ponoć, “kuća će biti bogata cele godine”.
• Na svadbama: petlova pesma pre polaska mladoženje tumačila se kao dobar znak.
• Na sahranama: u nekim selima petao se nije puštao da gleda povorku – “da ne oglašava dušu pre vremena”.

Petao i današnji čovek

Iako je danas često simbol samo seoskog ambijenta, petao nosi dublju poruku: budi se pre drugih, podseća na red, istinu i početak. Njegov glas je jasan, nepokolebljiv – kao što su nekada bile granice između dana i noći, dobra i zla, stvarnog i natprirodnog.