Na samo nekoliko kilometara od Kosjerića, skriven među brdima i maglom, postoji gaj oraha za koji meštani tvrde da je star više od tri veka. I što je najneverovatnije – drveće još uvek rađa.

Na obroncima između sela Mionica i Skakavci, nalazi se pravougaona parcela sa oko 40 stabala oraha, impozantnih dimenzija, za koje lokalni šumari i starosedeoci veruju da potiču s kraja 17. ili početka 18. veka. Ovaj gaj nije slučajna šuma, već veštački zasađena i negovana plantaža, koju su, prema predanju, sadili kaluđeri iz manastira Ćelije.

Drvo koje prkosi vekovima

Neka stabla su visoka i preko 20 metara, sa obimom debla većim od 3 metra. Kora je siva, izbrazdana, a krošnje široke poput kišobrana. Iako su prošla kroz mrazeve, suše i ratove, drveće i dalje rađa plodove – sitnije, ali izuzetno ukusne i mirisne orahe, koji se lokalno zovu "kaluđerski".

– Moj deda ih nije sadio, a ni njegov deda. A orasi su svake godine tu. Po tome znaš koliko su stari, priča Radosav, čuvar ovog gaja koji živi u blizini.

Zaboravljeno blago bez turističke table

Na ovom mestu nema info-tabli, nema uređene staze, ni oznake da ste došli do nečeg posebnog. A trebalo bi. Jer ovakav živi botanički spomenik postoji na samo nekoliko mesta u Evropi. Orah obično ne živi više od 150 godina – a ovde su, izgleda, pronašli eliksir opstanka.

Zašto vredi posetiti?

Gaj je bajkovit u svako doba godine. Na jesen, zlatno lišće i miris oraha pretvaraju ovo mesto u prirodni hram tišine. U proleće, bela cvetanja mirišu na detinjstvo. Ljubitelji prirode, fotografi i šetači koji su ovde slučajno naišli – više se nikada nisu vraćali prazni.

Potencijal za zaštićeno prirodno dobro

Lokalne inicijative pokušavaju da ovaj gaj dobije status spomenika prirode, kako bi se očuvala i njegova priča, ali i genetski potencijal starih sorti oraha koje su danas gotovo nestale iz komercijalnog uzgoja.