Đurđevdan, jedan od najvažnijih prolećnih praznika u srpskoj tradiciji, bio je ne samo vreme proslave i veselja, već i prilika za mlade devojke da pronađu svog budućeg muža. U nekim krajevima Srbije postojali su posebni rituali koji su pomagali devojkama da otkriju ko će im biti suđenik.

Rituali biranja mladoženje

Jutarnje umivanje na izvoru – Devojke su ustajale pre zore i umivale se na izvoru, verujući da će im voda doneti lepotu i privući pravog muža.

Venčići od bilja – Tkale su venčiće od cveća i bacale ih u reku. Verovalo se da će onaj mladić čiji venac najdalje otplovi postati njihov muž.

Gledanje u ogledalo – Devojke bi na Đurđevdan gledale u vodu ili ogledalo očekujući da vide lik svog suđenika.

Simbolično gašenje i paljenje vatre – Ovaj ritual označavao je kraj devojačkog života i početak bračne sreće.

Seoske svetkovine i igre

Na Đurđevdan su se održavale velike proslave sa pesmom i igrama, a devojke su birale mladiće s kojima bi igrale kolo. Ova igra često je bila znak simpatije i način da se uspostavi kontakt između zaljubljenih parova.

Narodno verovanje i sudbina

Ako se devojka ne uda u godini kada učestvuje u ritualima, smatralo se da joj suđenik dolazi sledeće godine.

Neki su verovali da će devojka koja na Đurđevdan sanja mladića uskoro stupiti u brak.

U nekim krajevima, devojke su tokom proslave krišom stavljale cvet u džep mladića koji im se dopadao – ako ga on pronađe i sačuva, to je bio znak da je ljubav obostrana.

Da li su se običaji sačuvali?

Iako se danas ovi običaji retko praktikuju, u nekim selima i dalje postoje simbolični obredi u čast Đurđevdana. U ruralnim krajevima Srbije, devojke i dalje pletu venčiće i odlaze na izvore, ali više u duhu tradicije nego kao stvarni način biranja supruga.

++ Ljubav kroz običaje

Đurđevdanski običaji pokazali su kako su nekada devojke na simboličan način birale svoje buduće muževe. Iako se danas brakovi sklapaju drugačije, duh tradicije i dalje živi kroz priče i sećanja starijih generacija.