U srpskom jeziku, malo koja izreka ima toliku težinu kao:
„Šta ti je na umu, to ti je i na drumu.“
Izgovara se tiho, kao upozorenje, ali i kao objašnjenje kad se nešto dogodi baš kako si se plašio ili nadao.

U narodnom verovanju, misao nije nevažna. Nije „samo u glavi“. Ona je prva reč stvarnosti, i zato se kod starih ljudi često čulo:
„Nemoj da misliš zlo, doći će ti.“
„Ne prizivaj u glavi ono što ne želiš na vratima.“

U kući, posebno pred put, pred posao, pred rođenje ili slavlje, pazilo se šta se izgovori – ali još više šta se misli. Jer, kako su govorili, „reči se mogu povući, misli idu ispred tebe.“

Zato su decu učili da „ne misle crno“, da „ne prizivaju šta ne žele“ i da „ne zamišljaju tuđe nesreće“.
Zato se i za predosećaj govorilo – „nije to samo osećaj, nego misao koja ide prva.“

Danas, kada imamo na raspolaganju hiljade reči, aplikacija i analiza, ova izreka nas vraća na jednostavnu istinu:
šta god nosiš u glavi – sretneš pre ili kasnije.