Palata Atina (Terazije br. 28) podignuta je 1903. godine, sredstvima cincarskog trgovca Đorđa N. Vuča. Njena izgradnja je deo transformacije Terazija u najreprezentativniji gradski potez. Ime je dobila po kafani "Atina", koju je u prizemlju otvorio Italijan Antonio de Franko, dvorski kuvar Kralja Petra I Karađorđevića. Kafana je brzo postala popularna, pa je i cela zgrada preuzela njen naziv.

Bankarski trezori i zavera iz 1941.

Iako je Palata bila stambeno-poslovna zgrada, njena centralna lokacija na Terazijama, koje su bile epicentar trgovine i finansija, učinila ju je vitalnom. Veruje se da su se u podrumima Palate nalazile filijale banaka i trezori – mesta gde su preduzetnici i država čuvali gotovinu i dragocenosti.

Sa izbijanjem Aprilskog rata 1941. godine i brzim ulaskom nemačkih trupa u Beograd, nastao je potpuni haos i panika. Mnoge banke i državne institucije su u poslednjem trenutku pokušale da evakuišu svoje dragocenosti i zlatne rezerve. U tom metežu, stvorena je legenda da je deo gotovine, ne želeći da je ostave okupatoru, spaljen ili uništen u trezorima, dok su najvrednije rezerve nestale u konfuziji. Palata Atina, sa svojim navodnim bankarskim trezorima, postala je simbol "izgubljenog blaga" koje je nestalo u jednom danu.

Arhitektonski ukras Terazija

Palata Atina je, međutim, vredna i po svojoj arhitekturi. Stilski je koncipirana u akademizmu, a njen ornament u zoni atike (krovna dekoracija) sa stilizovanim grbom svedoči o snazi i ugledu vlasnika. Ona je jedan od antologijskih primera beogradske arhitekture s početka veka.

Legenda o nestalom novcu i dragocenostima, koja se priča u senci ove lepe palate, podseća nas na haos koji je pratio pad Kraljevine i na cenu koju je Beograd platio u turbulentnom 20. veku.