Život Kralja Aleksandra bio je ispunjen oprezom. Kao svedok krvavog Majskog prevrata, živeo je u stalnom strahu od zavere i atentata. Njegov put u Marsej, 9. oktobra 1934. godine, pratile su mere stroge bezbednosti.

Oprez u hrani i protokol

Zbog stalnog straha od trovanja, Kralj Aleksandar je bio izuzetno oprezan sa hranom. Na putovanjima je često nosio svoju hranu, a protokol poslednjeg obroka pre isplovljavanja iz luke Zelenike (ili odlazak iz Beograda) bio je striktno poštovan. O poslednjem obroku u javnosti se malo zna, ali se veruje da je bio skroman i proveren. Kraljeva opreznost nije bila uzaludna.

Poslednji rastanak i tiha drama

Kralj Aleksandar je putovao razaračem "Dubrovnik" ka Marseju, dok je Kraljica Marija putovala u Pariz odvojeno, gde je trebalo da ga dočeka. Njihov poslednji emotivni rastanak, pre polaska, obavljen je u senci opasnosti. Kralj je bio svestan rizika. Njegova smrt u Marseju bila je prvi filmski snimak atentata u boji i tonskoj kameri, ali je snimatelj umro samo 24 sata kasnije pod misterioznim okolnostima. Tragedija je označila kraj jedne ere. Kraljica Marija je, u svom bolu, nastavila da pomaže narodu, potpisujući humanitarne pošiljke kao "Marija K. Đorđević", jer je znala da je to bila i njegova poslednja želja — služiti narodu.