Malo ko zna da je Žiča, zadužbina Svetog Save i kralja Stefana Prvovenčanog, bila ne samo mesto krunisanja, već i riznica najvećih dragocenosti srpske srednjovekovne države. Tu se čuvala i kraljevska kruna, kojom su se venčavali za presto prvi Nemanjići. Međutim, ono što istorija do danas nije rasvetlila jeste – šta se desilo sa tom krunom?

Krunisanja i nestanak
Prema predanju, u Žiči je krunisano čak sedam srpskih kraljeva. Kruna je bila simbol božanskog prava na vladavinu i povezivala je dinastiju sa duhovnom snagom srpskog naroda. Međutim, tokom burnih vremena – najezde Tatara, kasnijih bugarskih i turskih upada – trag o kruni nestaje. Hronike beleže da je „odneta i izgubljena“, ali ne kažu gde.

Legenda o skrivanju
Narodno predanje tvrdi da su monasi, želeći da sačuvaju dragocenost, sakrili krunu u tajne odaje manastira ili je zakopali u zemlju. Drugi izvori kažu da je prebačena u Studenicu, a neki čak tvrde da je završila u Hilandaru. Postoji i priča da je dospela do Dubrovnika, ali nikada nije pronađena.

Istorijska intriga
Ono što dodatno budi misteriju jeste činjenica da ni u jednoj evropskoj riznici nema pomena o toj kruni. Nema je među otetim dragocenostima koje su Turci odneli u Carigrad, niti u austrougarskim zbirkama. Kao da je jednostavno nestala u magli vekova.

Zašto je važno?
Nestanak krune Nemanjića nije samo pitanje izgubljenog predmeta. Ona je simbol moći, državnosti i identiteta srednjovekovne Srbije. Da se danas pronađe, bila bi to otkriće od svetskog značaja, ravno otkriću Tutankamonove grobnice.

Do tada, Žiča i dalje čuva svoju tajnu – a legenda o kruni ostaje da podseća na slavu i misteriju srpske prošlosti.