Sretenjski ustav i nova obeležja
Knezu Milošu Obrenoviću bilo je važno da nova, ustavna Srbija dobije svoja državna obeležja. Tako je u Kragujevcu usvojena prva zastava – crveno-belo-plava, po uzoru na rusku.

Bes Osmanskog carstva i Austrije
Međutim, zastava je odmah izazvala gnev velikih sila. Osmansko carstvo smatralo je da je previše nalik ruskoj i da nagoveštava srpsku nezavisnost. Austrija je tvrdila da ugrožava njen uticaj na Balkanu.

Diplomatski pritisak
Pod pritiskom dveju carevina, Srbija je bila prinuđena da zastavu povuče, a knez Miloš se našao u neprijatnoj situaciji – optuživan je da izaziva međunarodne sukobe. Iako se činilo da je reč o „običnom komadu tkanine“, incident je jasno pokazao koliko je simbolika bila važna u tadašnjoj politici.

Put do današnje trobojke
Ipak, ideja nije nestala. Nekoliko decenija kasnije, upravo trobojka iz 1835. postala je osnova današnje srpske zastave. Tako je skandal iz Kragujevca dobio istorijsku potvrdu – ono što je tada izazvalo strah i bes velikih sila, postalo je simbol slobode i državnosti Srbije.