U tradicionalnoj srpskoj kuhinji, proleće nije bilo vreme za tešku hranu. Nakon zime provedene uz masna jela i suvo meso, domaćice su znale da je potrebno „očistiti krv“ i ojačati telo. Zato su u martu i aprilu, kada se priroda tek budi, kuvale čorbu od koprive i korena celera – jednostavno, posno i lekovito jelo koje se jelo za okrepljenje, ne iz uživanja.

Kopriva i celer – prirodni prolećni savez

Kopriva je bila prva biljka koju su žene brale čim sneg spadne.
Bogata gvožđem, vitaminima i mineralima, kopriva je u narodu važila za biljku koja „diže čoveka iz zemlje“, kako su govorili stari.

Koren celera, sa svojim snažnim aromatičnim svojstvima, dodavao je čorbi ton svežine i snage.
Zajedno, ove dve biljke činile su jelo koje nije bilo teško, ali je hranilo svaki deo organizma.

Čorba se kuvala bez mnogo dodataka – jer su naši preci verovali da prolećni lek treba da bude jednostavan, da priroda kaže svoje, a ne da se prekriva začinima.

Kako se pripremala čorba od koprive i korena celera

Domaćice bi prve koprive brale pažljivo, s rukavicama ili prebirući prstima naviknutim na žarenje.
Celer bi se vadio iz zemlje ili koristio osušeni iz podruma.

Za pripremu je bilo potrebno:

  • šaka mlade koprive,
  • jedan manji koren celera,
  • voda, so, kašika brašna, i kap ulja ili masti – ako se ne posti.

Kopriva se kratko blanšira da izgubi jačinu, dok se celer seče na tanke trake i kuva dok ne omekša.
Na kraju se priprema lagana zaprška – voda sa brašnom i kašičicom ulja – koja se samo blago umeša da čorba dobije gustinu.

Sve zajedno ostavi se da „proključa jedanput“ – jer, kako su govorili stari, „prolećni lek ne treba kuvati, nego pustiti da se sam kaže.“

Kada se jela čorba

Čorba od koprive i celera bila je obavezna za:

  • prvi veliki post,
  • prve radove na njivi,
  • dane kada su se deca budila umorna, a stariji žalili na „tešku krv“.

U mnogim domaćinstvima, prva porcija ove čorbe služena je bez hleba – da telo oseti biljke, bez ometanja.

Zašto se danas retko sprema

Nestajanjem običaja sezonskog branja kopriva, zaboravilo se i na ovu čorbu.
Kopriva se sve više vezuje samo za čajeve i dodatke ishrani, dok se u modernoj kuhinji gubi ona jednostavna, lekovita verzija iz sela.

Ipak, lako se može vratiti.
Jer u samo nekoliko šaka koprive i jednom korenu celera krije se ukus pravog proleća – čist, okrepljujuć, zdrav.