Pasulj, jedno od najvoljenijih jela u srpskoj kuhinji, nekada je imao i svoju tišu, posnu, slatku verziju. U selima oko Zaječara, Sokobanje i Knjaževca, za zadušnice i duhovske dane spremao se slatki pasulj – kuvan bez soli, uz dodatak suvog grožđa, meda, oraha i ponegde – cimeta. Nije bio svakodnevno jelo, već obredna hrana, često pravljena u znak sećanja, molitve i blage tuge. Danas ga gotovo niko ne priprema, a bio je jedan od najposebnijih primera srpskog narodnog ritualnog kuvanja.

Šta je slatki pasulj?

Slatki pasulj je posno jelo, pripremljeno od belog ili šarenog pasulja, kuvano bez luka, ulja i mesa. Umesto toga, dodaje se:

• suvo grožđe,
• med,
• orasi,
• malo cimeta ili karanfilića,
• a u nekim verzijama i mrvica skuvanog pšeničnog griza, da zgusne.

Služio se hladan, u glinenim činijama, najčešće na groblju, ispred kuće ili u crkvenoj porti, uz koljivo i sveću.

Recept: Slatki pasulj za duše

Sastojci:

• 300 g belog pasulja
• 2 šake suvog grožđa
• 3 kašike meda (ili 100 g smeđeg šećera, ako se posti strože)
• 1 šaka mlevenih oraha
• prstohvat cimeta
• 1 kašika pšeničnog griza (opciono)

Priprema:

• Pasulj potopiti uveče, pa ujutru kuvati dok sasvim ne omekša.
• Procediti vodu, dodati grožđe i kuvati još 10 minuta.
• Dodati med, orahe i cimet. Po želji, umešati i malo griza da se masa zgusne.
• Skuvani pasulj se ostavlja da se ohladi – služi se hladan, uz slavski kolač ili uz koljivo.

Zašto baš pasulj – i zašto sladak?

Pasulj je u narodnoj simbolici hrana naroda, izdržljivosti i plodnosti. Za duše, pasulj predstavlja:

• nešto što “niti miriše, niti greši” – neutralan je, ali moćan,
• hranu koja “nosi sećanje”, ali ne poziva bol.
• Slatka verzija ovog jela nastala je kao tihi odgovor na smrt – ne kroz suze, već kroz ukus koji greje, hrani i vraća u detinjstvo.

Kada se pripremao slatki pasulj

Najčešće:

• za zadušnice, posebno uoči Duhova,
• u kućnim pomenima, kad se ne ide na groblje, ali se „duše dočekuju kod kuće“,
• kao postna zamena za kolače, u danima kad se pravi obredna trpeza, ali skromna.
• U nekim selima se i danas nosi u crkvu u činiji, prekriven belim platnom.

Zašto je zaboravljen?

Zbog modernizacije običaja – danas se nose kupovni kolači, bombone, sokovi.

Zato što kombinacija pasulja i meda deluje neobično, iako je ukus iznenađujuće nežan i dubok.

Zato što se nova pokolenja više ne sećaju mirisa koji nisu slatki, a jesu za dušu.

Vreme je da ga vratimo

Slatki pasulj nije svakodnevna hrana. Ali jeste hrana za tihe dane, za sveće koje gore bez reči, za sećanja koja ne bole – ali greju.

I baš zato ga vredi kuvati – ne zbog ukusa, već zbog smisla.