U selima oko Topole, tokom zime, žene su pravile jedno jednostavno, posno jelo od kiselog kupusa i brašna – kiselišarke. Umešene bez kvasca, prelivene vodom od kupusa i zapečene u rerni, bile su sočne, kisele i blago hrskave. Jele su se uz vruću proju ili same, kao užina ili večera u danima kada je domaćinstvo bilo skromno. Danas se ovaj recept retko pominje, ali još živi u sećanjima starih domaćica.

Šta su kiselišarke?

Kiselišarke su vrsta posne zapečene pogače napravljene od:

• brašna (obično kukuruznog ili pšeničnog),
• rasola (vode iz kiselog kupusa),
• i sitno seckanog kuvanog kupusa.
• Bez kvasca, bez ulja, bez jaja – sve po meri sirotinjske, ali mudre kuhinje.

Recept: Kiselišarke iz šumadijske kuće

Sastojci:

• 2 šolje pšeničnog ili kukuruznog brašna
• 1 šolja sitno seckanog kiselog kupusa (dobro oceđenog)
• 1 čaša rasola (voda iz kiselog kupusa)
• 1/2 kašičice soli
• prstohvat bibera (po želji)

Priprema:

• Kupus se sitno isecka i, po želji, blago proprži na suvom tiganju, ali se češće koristi sirov.
• U većoj činiji pomešati brašno, kupus, so i rasol. Masa treba da bude gusta kao za proju.
• Smesa se izlije u podmazanu tepsiju (ako se ne posti, koristi se mast ili ulje; u posnoj verziji – ništa ili se koristi hartija).
• Peče se u rerni na 200°C oko 25–30 minuta, dok ne porumeni i ne dobije koricu.
• Služiti toplo, uz beli luk, kiselu papriku ili turšiju.

Kad su se spremale kiselišarke?

Najčešće u:

• danima posta, posebno uoči Božića i Vaskrsa,
• kada ostane rasola i "manjka ulja",
• u dane kada nije bilo vremena za duga kuvanja – “samo da se nešto pojede na brzinu.”

U nekim krajevima, kiselišarke su se sekle na štapiće i nosile u torbi na njivu ili čobanima, kao zamena za pitu ili hleb.

Zašto su zaboravljene?

Danas se rasol gotovo više ne koristi za kuvanje, kupus se jede sirov ili u sarmi, a jela bez kvasca i ulja deluju “nedovoljno”. Kiselišarke su ostale na marginama kuhinjskog pamćenja, iako su ukusne, zdrave i idealne za ljubitelje fermentisane hrane.

Vreme je da ih vratimo na trpezu

Kiselišarke nisu samo jelo – one su dokaz da ukus ne mora da košta, da se od onog što već imaš može napraviti obrok, i da hrana može imati priču.

Ako imate rasola i malo brašna – pokušajte da napravite kiselišarke.
Mirišu na bakinu rernu, greju stomak – i vraćaju vreme kada se sve poštovalo, a ništa nije bacalo.