Kopriva nije korov – za naše bake, to je bila prva prolećna biljka koja leči i hrani. Dok su se deca još bojala njenih žara, žene su je brale pažljivo, kuvane ruke u rukavicama ili krpama, i unosile je u kuhinju da od nje naprave čuda. Jedno od tih čuda je i pogača sa koprivom – jelo koje je danas zaboravljeno, a nekada je bilo znak da se priroda vratila na sto.

Zdravlje iz naroda, ukus iz peći

Pogača sa koprivom bila je omiljeni doručak u proleće, posebno u kućama gde se jelo jednostavno, ali zdravo. Nije bilo marketa ni "detoksa" – bilo je koprive, brašna, malo domaće masti i ruku koje znaju da mese.

Kopriva se brala rano ujutru, dok je još meka. Par minuta u kipućoj vodi bilo je dovoljno da izgubi žar i omekša. Seckala se sitno i dodavala u testo – nekad samo u sredinu kao nadev, a nekad se mešala u celo testo, dajući mu zelenu nijansu i specifičan, pun ukus.

Miris iz furune koji ostaje zauvek

U mnogim domaćinstvima, testo se mesilo u velikim posudama, a pogača se pekla u furuni, prekrivena crepom i žarom. Kad bi se ispekla, cela kuća bi mirisala – ne na samo testo, već na proleće samo.

Uz pogaču se služila domaća kisela pavlaka, mlad sir ili topla surutka. Jelo se rukama, uz osmeh. I niko nije brojao kalorije – brojala se snaga koju ti kopriva daje.

Recept iz starog rokovnika

Sastojci:

• 500 g mekog brašna
• 20 g svežeg kvasca
• 200 ml mlake vode
• 2 kašike domaće masti (ili ulja)
• 1 puna šaka blanširane i sitno seckane koprive
• Prstohvat soli

Priprema: Kvasac razmutiti u malo tople vode sa kašičicom brašna i ostaviti da nadođe. U brašno dodati kvasac, ostatak vode, so, mast i koprivu. Umestiti meko testo i ostaviti da naraste. Prebaciti u podmazanu tepsiju, oblikovati pogaču i ostaviti još 15 minuta. Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 35 minuta. Kad zamiriše – gotovo je.

Zašto se vraćamo starim receptima

Pogača sa koprivom nije samo hrana – to je sećanje na detinjstvo, na kuće bez Wi-Fi-ja, ali s ljubavlju u svakom zalogaju. To je proleće koje možeš da pojedeš, da osetiš pod prstima dok mesiš, i da podeliš s nekim koga voliš.

Zato, kad sledeći put vidiš koprivu – ne zaobilazi je. Uberi je pažljivo, kao što su radile naše bake, i vrati na sto ono što je srpska tradicija znala mnogo pre nas: da zdravlje raste tamo gde je ljubav posijana.