Naziv „strasna“ dolazi od stradanja Isusa Hrista, čiji se događaji upravo ove sedmice liturgijski i simbolički obnavljaju. U hrišćanskom predanju, Isus je u ovim danima učinio velika dela: pobedio smrt, odneo greh, i otvorio ljudima put ka spasenju.

Prema jevanđelju, na današnji dan Isus je ušao u Jerusalimski hram, gde je zatekao trgovce i menjače novca kako narušavaju svetinju. Oterao ih je rečima i delima, podsećajući da je hram mesto molitve, a ne trgovine. Tada je i prokleo smokvu koja nije rađala plod, što se tumači kao osuda duhovne neplodnosti i neverja.

U crkvenom bogosluženju danas se takođe spominje i pravedni Josif, starozavetni lik koga su iz zavisti prodala rođena braća, što se vidi kao preteča Hristovog stradanja i izdaje.

Narodni običaji i verovanja

U mnogim krajevima Srbije, Strasna nedelja je vreme kada se ne peva, ne igra i ne veseli – u znak žalosti zbog Hristovog stradanja. Strogi post se dodatno pojačava, a na Veliki ponedeljak je u nekim krajevima bila praksa da se okusi samo voda ili kafa jednom u toku dana. Zanimljivo je i da se u pojedinim krajevima verovalo da čak i stoka treba da posti, kako bi cela kuća bila čista i blagoslovena.

U Istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini, postoji običaj da se supružnici tokom Strasne nedelje uzdržavaju od bračnih odnosa, počevši od ponedeljka. Na Kosovu se ovaj dan zove i „strašna nedelja“, jer se tada farba prvo uskršnje jaje koje se zove strašnik – veruje se da ono štiti dom od straha, bolesti i nevremena.

Svaki dan ima svoje značenje i posebnu simboliku, a veruje se da se u ovim danima Gospodnje stradanje dublje proživljava u srcima vernika.

(Telegraf)