Prepodobni Joanikije Veliki rođen je u selu Marikati u Bitiniji, a još kao dečak pokazivao je izuzetnu pobožnost, provodeći vreme u molitvi i čuvajući ovce ograđivane krsnim znamenjem. 

Kao vojnik isticao se hrabrošću, ali je napustio svetovni život i povukao se na Olim Azijski, gde se zamonašio i u podvigu proveo više od pola veka. 

U hrišćanskoj tradiciji zapamćen je kao veliki čudotvorac koji je isceljivao bolesne, izgonio demone, krotio zveri, prelazio preko vode kao po suvom, postajao nevidljiv i proricao buduće događaje, a uprkos svemu bio je poznat po dubokom smirenju i krotosti. 

Iako je u mladosti podržavao ikonoborce, kasnije je postao njihov odlučan protivnik i branilac svetih ikona. Upokojio se 846. godine u 94. godini života.Istog dana proslavljaju se i sveti sveštenomučenici Nikandar i Ermet, prvi propovednici i pastiri Mira Likijskog iz 1. veka. 

Nikandar je bio prvi episkop ovog grada, a Ermet njegov najbliži saradnik, obojicu je rukopoložio apostol Tit, učenik i saputnik apostola Pavla, pa se njihova služba smatra delom najranije hrišćanske misije. 

Posebno su se isticali revnošću i trudom u obraćanju neznabožaca, zbog čega su bili izvedeni pred sudiju Livanija i izloženi teškim mukama. 

Kamenovani su, vučeni po kamenju, gladovani i bačeni u ognjenu peć, iz koje su, prema predanju, izašli nepovređeni jer im se javio anđeo Božiji i rashladio oganj. Pošto nisu mogli da ih ubiju, mučitelji su ih žive zatrpali u zemlju, a njihovo stradanje opisano je i u Rimskom martirologu. 

Srpska pravoslavna crkva ih danas poštuje kao svedoke vere iz vremena kada se hrišćanstvo branilo životom.